Јунаштво и удаја Златије Ђунлагића 0001    Огласи се на гласу дивојка 0002    У Будиму мисту везиреву, 0003    Липа Злате Ђунлагић-Алаге. 0004    Она с’ чула по Унђуровини, 0005    На дивојку просци навалили, 0006    Злату просе аге и спахије, 0007    Самих је тријест проси алајбега, 0008    Четир паше просе дивичицу. 0009    А веш аги просци додијали, 0010    Једно јутро рано подранио, 0011    Па он зове Злату јединицу. 0012    Кад му Златка у одају уђе, 0013    Баби своме руци полетила, 0014    У оби га руке пољубила, 0015    Она вели баби родитељу: 0016    „Што је, бабо, Ђунлагић-Алага, 0017    Што ти мене у одају вичеш?“ 0018    „ „Ћери Злате, у мене једина! 0019    Веш су ми твоји просци додијали. 0020    Што ми биде билице шенице, 0021    Твоји ми је просци појидоше; 0022    А што биде јечма на годину, 0023    Просачки га коњи позобаше. 0024    Тебе проси сва Унђуровина: 0025    Тебе тријест проси алајбега, 0026    Па те паше просе Унђурлије, 0027    Деде казуј, за кога ћеш поћи, 0028    Ћери Злате, да т’ удаје бабо!“ 0029    Њему Злате вели у одаји: 0030    „Слатки бабо, Ђунлагић-Алага! 0031    Ти родио, а ти охранио, 0032    Мореш ме бацит у дебело море. 0033    Ти би Злати хатор напунио. 0034    Својој души мисто уфатио: 0035    Да ме дадеш Ибри бајрактару, 0036    Бајрактару будимског везира.“ 0037    Кад јој бабо чуо родитељу: 0038    „Ћери Злате, змија те шинула! 0039    Што ће теби Ибро бајрактару 0040    Код оваких ага и спахија 0041    И код паша па и бега наших? 0042    Ђене Ибре код Будима нема. 0043    Ено Ибре у тавници клетој, 0044    У тавници бана јањочкога, 0045    Ево, Злате, за седам година. 0046    Ђене у њег нигди ништа нема, 0047    Него сама у одаји мајка, 0048    У оби је очи ослипила 0049    Жалећ сина седам годиница. 0050    Има мрчу добра на јаслама, 0051    Има слугу сеиз-Марка свога, 0052    Што му мрчу храни великога, 0053    Па веш Ибро нигди никог нема.“ 0054    А Златија баби говорила: 0055    „Ево ј’ вира, бабо родитељу! 0056    Ја ти аге ни спахије не ћу, 0057    А паше ти ни једнога не ћу, 0058    А бега ти не ћу ни једнога, 0059    Док је жива Ибре бајрактара, 0060    Ја се Злате удавати не ће.“ 0061    Кад чу ага, што вели дивојка, 0062    А ага се појми на колино, 0063    Па је ага шину по образу, 0064    Злате паде у одаји билој. 0065    А Алага скочи у одаји, 0066    Па се фати перали канџије, 0067    А Златка се хитра прегодила, 0068    Па побиже одаји на врата, 0069    За њом ага кроз одају скаче, 0070    Хитрија се Златка прегодила, 0071    Ујагми му одаји на врата, 0072    Па побиже у своју одају, 0073    Иза себе врата притворила, 0074    А ага се натраг повратио. 0075    Липа цвили у одаји Злате, 0076    Она мисли, што ће и како ће, 0077    Све мислила, на једно смислила: 0078    Па дивојка у одаји клиси, 0079    Злате липа сандук отворила, 0080    Па повади дивојка одило, 0081    Облачи га кићена дивојка, 0082    А покупи рухо дивојачко, 0083    Метну печу, загрну фереџу, 0084    Па попаде рухо дивојачко, 0085    Па окрену кули низ мостове. 0086    Искочила у своју авлију, 0087    На авлијнска врата управила, 0088    Управи кули Ибре бајрактара. 0089    Кад у кулу ујагми дивојка, 0090    Око себе кулу притворила, 0091    Јер се боји бабе родитеља. 0092    Кад униђе у одају липа, 0093    Сиди мајка Ибре бајрактара, 0094    Злате јој салам у одаји викну, 0095    Старој мајци полетила руци, 0096    У оби је пољубила руке, 0097    А њој стара проговара мајка: 0098    „Ко ми салам у одаји виче, 0099    Ко ли мене у руке пољуби?“ 0100    Њојзи вели Златија дивојка: 0101    „Стара мајко Ибре бајрактара! 0102    Теби снаха салам навикује, 0103    Па те снаха и у руке љуби, 0104    Злате липа Ђунлагић-Алаге.“ 0105    А њој вели остарила мајка: 0106    „Мучи, Злате, луда ниси глава, 0107    Оклен мени снаха у одаји, 0108    Кад мог Ибре код Будима нема? 0109    Ено Ибре у тавници мога, 0110    У тавници бана јањочкога, 0111    Ево пуних седам годиница.“ 0112    „ „Нека, мајко, милом Богу фала! 0113    Вавик мушко иде у тавницу, 0114    Бог ће дати, па це Ибро доћи.“ “ 0115    То се чудо чуло по Будиму, 0116    Гдје је Злате кулу населила, 0117    Билу кулу Ибре бајрактара 0118    На срамоту баби родитељу. 0119    За то чуо будимски везиру, 0120    Па је везир пуштио телала, 0121    Па му телал виче по чаршији: 0122    „Није л’ мајка родила јунака, 0123    А сестрица брата охранила, 0124    Који б’ коња поклопио свога, 0125    Па он сашо до Јањока била, 0126    Потражио Ибру бајрактара? 0127    Везир би га чирјак учинио, 0128    Би му добру кулу начинио 0129    Код себека кано у себека, 0130    Дао му триста под мухуром кеса, 0131    Још би му село раје поклонио 0132    А леденој Драви на обали, 0133    У њему је шездесет димова.“ 0134    Тако вика за недиљу дана, 0135    Везиру се нико не озива. 0136    Једно јутро везир подранио, 0137    Везир сиди у својој одаји, 0138    Па погледа граду и капији, 0139    А угледа дви младе катане. 0140    Ускочише на два коња вранца 0141    И дођоше до авлије биле, 0142    До авлије будимске валије, 0143    Осидоше ате у авлији, 0144    Па везиру ушли у даиру, 0145    Салам дали, скуту полетили, 0146    Они му љубе и скуте и руку, 0147    Измакли се, подвиш стали руке, 0148    А везир им вели у одаји: 0149    „Куд сте с’, дицо, тебдил учинили? 0150    Каж’те ми се, ко сте и оклен сте 0151    По племену и имену своме.“ 0152    А двоје му дице говорило: 0153    „Чуј, везиру цару на мухуру! 0154    Јесмо дица Пеште Мустајбега: 0155    Алибеже, друго Хасанбеже, 0156    Па смо чули и хабер узели, 0157    Да јунака тражиш по Будиму, 0158    Да потражи бајрактара твога, 0159    Спремили се у каменој кули, 0160    Теби дошли хабер учинити: 0161    Ми ћемо оба до Јањока сићи, 0162    Потражити бајрактара твога. 0163    Ми не ћемо мала ни ирада, 0164    Вен ћемо сићи до Јањока била 0165    Раз хатора Бога великога 0166    И гајрета цара честитога, 0167    Пораз нама свију набодица 0168    По Будиму и Унђуровини.“ 0169    А кад чуо будимски везиру, 0170    Сваком даде триста маџарија, 0171    А дица се натраг повратише, 0172    Посидоше ате у авлији, 0173    Отискоше граду на капију, 0174    Отискоше низ Мухачко равно 0175    Крај хајрата цара Сулејмана, 0176    Ударише низ Мухачко равно, 0177    На главицу ате истираше 0178    На главицу на Араповицу 0179    До ледена врила хаџијина. 0180    Од бунара ате отискоше 0181    Крај биљега Бејзе Печујкиње, 0182    У Бакоњу ате ускочили, 0183    Изиђоше врху на планину, 0184    Па су Крњу јелу натфатили: 0185    Веш дан прође, тавна ноћца дође. 0186    На Подравље ате истираше, 0187    Па ћуприју клету потфатише, 0188    Они Рабу воду пребродише, 0189    Отискоше у рапске лугове, 0190    На Јањочко ате истираше, 0191    А веш био данак освануо. 0192    Док Јањоку сишли на капију, 0193    Већ им жарко на доба ручањско. 0194    Ускочише у град на капију, 0195    Сашли кули јањочкога бана, 0196    Ускочише ате у авлију, 0197    На големо чудо нагазише: 0198    У авлији шездесет платника. 0199    Они своје ате осидоше, 0200    Па ходају, а коње водају, 0201    Погледаше два брата рођена: 0202    У авлију вода доведена, 0203    Вода бије на дван’ест фискија, 0204    А над водом тепа начинита, 0205    На њој сиди од Јањока бане 0206    И код њега до дви харамбаше, 0207    Једно Сава, а друго Остоја, 0208    Вино пију конда проливају. 0209    Онда Сава бану говорио: 0210    „Давор бане, мио господине! 0211    Би ли знао дви катане младе, 0212    Што водају до два коња врана?“ 0213    „ „Не знам, Сава, вридан харамбаша!“ “ 0214    „Е мој бане, жалосна ти маја! 0215    Кад ти не знаш оба бега млада, 0216    Оба сина Пеште Мустајбега 0217    Алибега па и Хасанбега. 0218    Они су сашли твојој билој кули 0219    Пораз Ибре вридна бајрактара, 0220    Бајрактара будимског везира 0221    И раз твоје на рамену главе. 0222    Него бане, мио господине: 0223    Хај ти бижи у камену кулу, 0224    Док је твоја на рамену глава!“ 0225    Бане скочи са тепе ледене, 0226    Па ускочи у камену кулу, 0227    А од куле врата притворио, 0228    Он изиђе у своју одају, 0229    Па он сиде код џама пенџера, 0230    Своје оби виче харамбаше: 0231    „Давор моје оби харамбаше! 0232    Како вам море винце кроз гр’оце, 0233    Вино пити, очима гледати 0234    Два Турчина у мојој авлији, 0235    Оба сина Пеште Мустајбега?“ 0236    А кад чула два бешчића млада, 0237    Фатише се својих џехведара, 0238    Уз кулу им грла окренуше 0239    До пенџера бану јањочкоме: 0240    Пукоше им мали џехведари, 0241    Обронише беден под пенџери, 0242    А побиже бане од пенџера. 0243    Платници их љуто околише, 0244    Међу се их у халку узеше, 0245    А скочише оби харамбаше, 0246    Скочи Сава бегу Алибегу, 0247    А Остоја лети Хасанбегу, 0248    Сијнуше дици голотрбе ћорде, 0249    Погубише оби харамбаше. 0250    А све бане са пенџера виче: 0251    „Не шал’те се, моји плаћеници, 0252    Не удрите, вен уфат’те живе! 0253    Бољу ћу вам плаћу избавити.“ 0254    Пребише бези халис-демишћије, 0255    На њима се састаше солдати. 0256    Док обадва бега освојише, 0257    Тријест их је мајка пожелила, 0258    Ал залуду, кад их уфатише! 0259    А испаде бане у авлију, 0260    Затвори их оба у тавницу. 0261    Кад су бези сишли у тавницу, 0262    На големо чудо нагазили: 0263    Још нађоше тридесет сужања, 0264    Све сужања из Унђуровине, 0265    А све што су сашли до Јањока 0266    Пораз Ибре, вридна бајрактара, 0267    А везиру ни за једног не зна 0268    Посли дице Пеште Мустајбега. 0269    Јанда сиди Ибро бајрактару, 0270    Њему била халка око врата, 0271    А лисице момку на рукама, 0272    Букагије тешко на ногама. 0273    Салам дала оба бега млада, 0274    А сви сужњи салам отпримили, 0275    А испред њих на ноге скочили, 0276    Сви безима хожгелдију дају: 0277    „Јесте л’ браћо, здраво и весело?“ 0278    Настраг Ибро хожгелдију даје: 0279    „Јесте л’ здраво, оби серхатлије, 0280    Оклен ли сте, од сента којег сте, 0281    Зашто ли сте допали невоље?“ 0282    Њему веле оба бега млада: 0283    „Бајрактару будимског везира! 0284    Јесмо дица Пеште Мустајбега, 0285    Ми смо сишли за те провидити, 0286    Па ево, браћо, допали невоље.“ 0287    А Ибро им вели бајрактару: 0288    „Кад сте дошли за ме провидити, 0289    Јесте л’ скоро код Будима били, 0290    Је л’ ми јоштер на темељу кула, 0291    Је л’ ми стара у животу мајка, 0292    Је л’ ми јоште на јаслама мрче, 0293    Је ли Марко слуга код мрчаља?“ 0294    „ „Јесмо, брате, јуче од Будима: 0295    Још је твоја на темељу кула, 0296    Још ти је стара у животу мајка, 0297    У оби је очи ослипила 0298    Жалећи те седам годиница, 0299    Твој је мрчо маман на јаслама, 0300    А сеиз је Марко код његака. 0301    Јоштер, Ибро, вридан бајрактару! 0302    Јеси л’ чуо и хабер узео, 0303    Да ти је Злате кулу населила, 0304    Липа Злате Ђунлагић-Алаге 0305    На срамоту баби родитељу?“ “ 0306    А кад чуо Ибро бајракјару, 0307    Ибро цикну ка и змија љута: 0308    „Камо срића, да сам погинуо. 0309    Овог дана да дочеко нисам!“ 0310    Ибро јади у тавници клетој, 0311    Нека јади, колико му драго! 0312    Тако прође за пун мисец дана, 0313    А сиђоше гласи до Будима, 0314    Да су бези допали невоље. 0315    Јопе везир пуштио телала, 0316    Не би ли се харан јунак нашо, 0317    Потражио вридна бајрактара. 0318    Он обриче мала и ирада 0319    И одвише Хатку са оџака, 0320    Ко би њему Ибру избавио. 0321    Телал вика пуних петн’ест дана, 0322    Не мере се харан јунак наћи. 0323    Једно јутро Злате подранила, 0324    Очма гледа по халват-одаји, 0325    Она долаф виђа на дувару, 0326    А стара јој и не виђа мајка. 0327    Липа скочи у одаји Злате, 0328    На дувару долаф отворила, 0329    Па из њега сандук извадила. 0330    Кад дивојка сандук отворила, 0331    Пун је сандук катанског одила, 0332    Што је њега Ибро набавио. 0333    А дивојка сними дивојачко, 0334    А са врата отишће гердане, 0335    А фес-капу са главе бацила, 0336    Па облачи катанско одило. 0337    Кад се спреми Злате у одаји, 0338    Врану косу низ плећа пуштала, 0339    А оплете ситне плетенице, 0340    А уплете за седам крстова, 0341    Сваки важе два дуката жута, 0342    Па уплете два крижа од злата, 0343    Сваки седам маџарија важе. 0344    Онда шкрљку тури над обрву, 0345    Мрка штита, шкрља позлатита, 0346    Крај ње урдин Бечанин-ћесара, 0347    Украј њега круна принципова, 0348    А обиси до седам медиља. 0349    За пас турну мале џехведаре, 0350    Растави их палом латинкињом, 0351    А препаса четири силаха, 0352    Арнаутли капци им од злата. 0353    Мрке чизме на ноге навуче, 0354    А припаса на гајтаних ћорду. 0355    Кад се липа сигура дивојка, 0356    Према себи цакло окренула. 0357    Сама мисли, а сама говори: 0358    „Е тако ми дина па имана, 0359    Не би мене ни мајка познала, 0360    Родила што ме ј’, мучно охранила, 0361    Ја камо ли у Јањоку крањци!“ 0362    Па окрену низ кулу дивојка, 0363    До мркова и презида дође. 0364    Кад ал Марка код мрчаља нема, 0365    Отишо је у чаршију Марко 0366    И више њег долаф отворио. 0367    Са мркова обали чулове, 0368    Из долафа седло извадила, 0369    Па опрема ата на јаслама: 0370    Прико њега хашу прибацила, 0371    Сва је сухим златом нађулата, 0372    А около решмом оптрачита, 0373    А из решме ките ибришимке, 0374    А на китах срмали тулије, 0375    Пале мрчи добру по сапима. 0376    Поруши га пули абахијом, 0377    Све по њојзи од злата крижови, 0378    Медвидином она оптрачита, 0379    Медвидина црљеном кадифом, 0380    А кадифа морском рисовином, 0381    Рису нокти срмом умотати, 0382    Бију добра ата по кукових. 0383    Колан веже, селембет притеже, 0384    Прико коња кубурњаке баци, 0385    У њима су до дви мерџанкиње 0386    Златних капа, срмали кундека, 0387    А обиси перна буздохана, 0388    А под колан везену гадару. 0389    Обузда га уздом решманкињом, 0390    Златна му печа стаде над очима, 0391    С врх башлука до по стрименлука, 0392    А на прса ђубе навалила: 0393    Сама ј’ печа дван’ест маџарија, 0394    Златно ђубе дваест и четири. 0395    Када коња сигура дивојка, 0396    Више коња погледала Злате, 0397    Угледала копље убодицу 0398    Све зеленом чохом опкројито, 0399    А у златну жицу умотато 0400    Од јабуке до јуначке руке, 0401    А на копљу од злата јабука. 0402    Па изнесе копље у авлију, 0403    Удари га у мерају траву. 0404    Поврати се, до мркова дође, 0405    Она нађе хегбе мрчаљево, 0406    Однесе га у камену кулу, 0407    У њег метну мезе и трмпезе: 0408    Ред је пити, јер бити не море. 0409    Спаде липа у авлију Злате, 0410    Па до коња и јасала дође, 0411    Прико њега хегбе прибацила, 0412    Па одриши коња са јасала, 0413    Изведе га под камену кулу, 0414    Па се с атом вара по авлији, 0415    Липа би га рада преварати, 0416    Не море га липа преварати, 0417    На око држи кићену дивојку, 0418    Јер за пуних седам годиница 0419    Виђо није сунца ни мисеца. 0420    Она с’ фати крмзи аспурлије, 0421    Да заклони очи мрчаљеве. 0422    Кад заколи очи мрчаљеве, 0423    Превара га, у седло скочила. 0424    Ја кад мамна посиде мркова: 0425    Шта се од њег испод куле ради! 0426    Крај копља га нагоди дивојка, 0427    Из мераје копље ујагмила, 0428    Истира ата на авлијнска врата, 0429    А сеиз Марко пред њу из чаршије, 0430    Сеиз Марко пита дивичице: 0431    „Господине и господски сине! 0432    Ти куда ћеш на добра мркову, 0433    На мркову Ибре бајрактара?“ 0434    Њему вели са коња дивојка: 0435    „Сеиз-Марко, даље не дивани, 0436    Сад ће твоја полетити глава! 0437    Добро куле чувај и авлије, 0438    Чувај куле Ибре бајрактара!“ 0439    Па побиже Злате низ чаршију, 0440    А не гледа ни десно ни ливо, 0441    Нег прида се очи оборила, 0442    Да је не позна бабо родитељу. 0443    Истира ата граду на капију, 0444    Управи га низ Мухачко равно, 0445    На главицу на Араповицу, 0446    Крај ледена врила хаџијина, 0447    Крај биљега Бејзе Печујкиње, 0448    У Бакоњу гору ускочила, 0449    А Крњу је јелу натфатила, 0450    С мрковом се приговара липа: 0451    „Ја ти пута не знам до Јањока, 0452    Носи мене у Јањок камени, 0453    Куд с’ носио Ибру бајрактара!“ 0454    Па му пушта четири кајаса, 0455    Сам јој добар кроз планину суче, 0456    Веш дан прође, тавна ноћца дође. 0457    Из лива јој завијаше вуци, 0458    Вију вуци, гркћу гавранови, 0459    Добар јој се узвирио мрче, 0460    Њему вели кићена дивојка: 0461    „Давор мрче јадиђара мога, 0462    Што се бојиш мрцињака вука? 0463    Ти се вука не бој ни хајдука, 0464    Док ти чујеш мене на себика. 0465    Чула јесам од свог бајрактара 0466    Код Будима на пенџеру своме, 0467    Гдје ми каже Ибро бајрактару: 0468    Кад би пошо у ћесаровину, 0469    Кад би га годиц сусритали вуци, 0470    Да б’ га вавик даровали Турци, 0471    Јер би вуке меса нахранио, 0472    Гавранове ока напојио.“ 0473    У том сађе на Подравље Злате, 0474    А Подравља шест пуних сахата, 0475    До ћуприје ћораве Марије 0476    И чардака доравог Васиља. 0477    А ћуприји кад се прикучила, 0478    Опази је Тодор харамбаша, 0479    На ћуприју Тодор искочио, 0480    А наскака на коњу дивојка, 0481    Тодор мрчу за кајас уфати, 0482    (Врло сјаје сјајна мисечина) 0483    Онда њојзи Тодор говорио: 0484    „Господине и господски сине! 0485    Оклен гониш мрчу великога?“ 0486    А дивојка њему говорила: 0487    „О Тодоре, однили те врази, 0488    Кајас пушти од мркова мога! 0489    То кајаси удовички нису, 0490    Остат ће ти при кајасу руке, 0491    Измакни се натраг на ћуприју, 0492    Па ме питај прико граналије!“ 0493    Искучи се Тодор харамбаша, 0494    Он јој дугу пружи граналију, 0495    Па је пита преко граналије, 0496    Тодор пита, ко је и оклен је, 0497    Њему вели Златија дивојка: 0498    „Чуј Тодоре, вридан харамбаша! 0499    Овдуд јесам ја од Коморхана, 0500    Прва дука коморханског бана. 0501    Јеси л’ чуо Иван-капетана? 0502    Ово ј’ Иван, што с тобом говори. 0503    Па нам јуче књига долетила 0504    Од вашега бана јањочкога, 0505    Јер ваш бане проводи весеље, 0506    Јер он жени сина Матијана 0507    Од акрама оршанскога бана, 0508    Па и нами књигу оправио, 0509    Да му бане у сватове сиђе, 0510    Па је бане мене оправио.“ 0511    А кад чуо Тодор харамбаша: 0512    „Господине, то ј’ истина права, 0513    Немој мени ноћас замирити!“ 0514    Њему вели Злате са мркова: 0515    „Ја, Тодоре, замирити не ћу. 0516    Веш се никад немој преварити, 0517    Под катаном коња уфатити, 0518    Јер те море глава заболити, 0519    Па, Тодоре, не ћеш приболити.“ 0520    То му рече, проћера мркова, 0521    Па удари у рапске лугове. 0522    Док лугове прегази дивојка, 0523    Па изиђе на поље јањочко, 0524    Кад погледа липа са мркова, 0525    А били се Јањок од камена, 0526    Она с’ с атом мамним приговара: 0527    „Давор мрче бајрактара мога! 0528    Чула јесам код Будима била 0529    На пенџеру а од Ибре свога: 0530    Од ћуприје док лугове пређе, 0531    Да се види Јањок од камена: 0532    Ја је оно, ја га било није!“ 0533    Ата гони уз поље зелено, 0534    Па Јањоку сатира мркова. 0535    А капији кад се прикучила, 0536    На капији шест солдата младих 0537    Под мушкети и под бајунети, 0538    Њима Злате добро јутро викну, 0539    Солдати јој јутро одазвали: 0540    „Да си здраво, свитал господине!“ 0541    Дивојци се они поклањају, 0542    А са глава капе уклањају, 0543    А удари низ чаршију Злате, 0544    А ту млада базрђана нејма, 0545    Нег дивојке младе бодулице. 0546    Кад их виђа Златија дивојка, 0547    Она мрчи кајас покупила, 0548    А добар јој наре показује: 0549    Испод кова жива ватра сива, 0550    Испод коња ћеремит полиће, 0551    По дућаних пада и ћефенцих. 0552    А дивојке на ноге клисају, 0553    Једна другу са дућана виче: 0554    „О Марице, моја другарице, 0555    А Анице, по Богу сестрице! 0556    Ми како смо силе пазарити, 0557    Нами ’ваки пројахао није 0558    Посли сама Ибре бајрактара 0559    И његова мрче великога: 0560    ’Вака ј’ нара у мркова била. 0561    Ал ено Ибре у тавници клетој! 0562    На његову јаху гледајући: 0563    Ово није незнана катана, 0564    Нег је ово Турчин на мрчаљу, 0565    ’Вака ј’ нара у сваког Турчина.“ 0566    А Златија хаје и не хаје, 0567    Тражи кулу јањочкога бана. 0568    А лако је билу наћи кулу, 0569    Јер је Јањок собом натфатила: 0570    Висока је од осам бојева 0571    И девета чатма од дрвета, 0572    Сва је жутим лимом покривена, 0573    На врх куле од злата јабука, 0574    Па се сјаје како жарко сунце. 0575    Око куле камена авлија, 0576    Она ј’ од два боја озидана. 0577    Колика је дуга и широка, 0578    Два би с’ у њој пишца разабрала. 0579    А чује се журба у авлији, 0580    Јер кад која пушка отргује, 0581    Јере бане проводи весеље, 0582    Па се купе кићени сватови. 0583    На авлији демирли капија, 0584    На капији два стоје солдата 0585    Под мушкети и под бајунети, 0586    А Златија добро јутро викну, 0587    А солдати јутро одазвали, 0588    Дивојци се липој поклонили. 0589    Ускочи Злате ата у авлију, 0590    На големо чудо нагазила: 0591    По авлији толе посидале 0592    На петеро и на деветеро. 0593    Дивојка им добро јутро викну, 0594    А сва скочи извишна господа 0595    И дивојци јутро отпримише, 0596    Па се они Злати поклонише. 0597    А дивојка фрци са мркова, 0598    А допаде двоје лацманчади, 0599    Од ње добра мрчу уфатише, 0600    Па ходају, а коња водају. 0601    Кад погледа по авлији Злате, 0602    Она веће чудо угледала, 0603    Јер угледа коло у авлији, 0604    А у колу тријест дивојака, 0605    Међу њима Јелица дивојка, 0606    Липа Јеле јањочкога бана, 0607    Све је коло главом натфатила, 0608    А липотом липа зачинила. 0609    Злате мисли, а сама говори: 0610    „Куку Боже, ја чудне дивојке! 0611    Веш с’ не чудим ја нашим јунаком, 0612    Што они за њу допану невоље; 0613    Ја да сам се мушко пригодила, 0614    Жалила не би за њу погинути.“ 0615    Па поступи колу и дивојци, 0616    До липе се Јеле уфатила, 0617    Па јој чепа чизмом на цоколу, 0618    А стискује руком за ручицу, 0619    Наслоња јој на рамешце главу, 0620    Осмихује с’, зубом пошкрипује, 0621    Па Јелици Злате говорила: 0622    „А Јелице, моје миловање! 0623    Де ми право по истини кажи: 0624    Жив ти бане, би ли пошла за ме, 0625    Да не тражим друге код тебека?“ 0626    А Јелица Злати говорила: 0627    „Господине и господски сине! 0628    Како б’ рекла, да би пошла за те, 0629    Кад те не знам, ко си ни окле си! 0630    А ја женим брата јединога, 0631    Па би му рада провести весеље.“ 0632    А Златија њојзи говорила: 0633    „Давор Јеле, бисерова грано, 0634    Необрана и неозобана! 0635    Овдуд јесам ја од Коморхана, 0636    Прва дука коморханског бана, 0637    Ако с’ чула Иван-капетана. 0638    Момак јесам, женио се нисам, 0639    Па сам чуо за ваше весеље, 0640    А ја момак жељан дивојака, 0641    Па сам дошо незват на весеље, 0642    Па ти реци, да ћеш поћи за ме, 0643    Кад ожениш брата Матијана 0644    И код куле проведеш весеље, 0645    Да те ишћем од твог ћаће бана.“ 0646    Јеле даде виру од себека, 0647    Даде виру, да ће за њег поћи, 0648    Злате њојзи, да ће је узети. 0649    На Јелу се Златка навалила, 0650    Па веш Јелу роса подузела. 0651    То угледа бане са пенџера, 0652    Испадоше два млада солдата, 0653    Па Златији веле у авлији: 0654    „Господине и господски сине! 0655    Тебе бане у кулу позива.“ 0656    Липа Злате Јели говорила: 0657    „Је ли мени изун од тебека, 0658    Да ја идем у камену кулу?“ 0659    „ „Изун ти је, колико ти драго!“ “ 0660    Липа с’ Злате из кола пуштила, 0661    Па окрену у кулу камену. 0662    Кад униђе бану у одају, 0663    Кад ли бане сиди у одаји 0664    И код њега до три генерала 0665    И четири сиде капетана. 0666    Златија им Бога навикнула, 0667    Они Злати Бога отпримише, 0668    А сви они на ноге скочише, 0669    Бан се са свог миста помакнуо, 0670    Па Златији мисто начинио, 0671    За столицу Злате засиднула, 0672    Бан је пуном чашом наздравио: 0673    „Господине, испиј чашу вина, 0674    Па ми право у одаји кажи: 0675    Коју двориш дуку ћесарову, 0676    Оклен јеси, од сента којег си?“ 0677    А Златија испи чашу вина, 0678    Она вели бану у одаји: 0679    „Давор бане, мио господине! 0680    Овдуд јесам ја из Коморхана, 0681    Дука прва коморханског бана, 0682    Ако с’ чуо Иван-капетана: 0683    Ово ј’, бане, што с тобом говори. 0684    Момак јесам, женио се нисам, 0685    Па сам чуо за твоје весеље, 0686    Дошао ти незват на весеље, 0687    Ја да видим дилбер дивојака, 0688    Не би л’ гдјегод штимо дивичицу.“ 0689    „ „Иване, нека, милом Богу фала, 0690    Кад с’ ми незват дошо на весеље! 0691    Гдје ти годиц штимаш дивичицу, 0692    Ја ћу теби бити у помоћи, 0693    Потрошити стотину цекина.“ “ 0694    „Нека, бане, милом Богу фала, 0695    Кад не жалиш потрошити за ме!“ 0696    Бан јој јопе чашу наточио, 0697    Испи је Злате, па му говорила: 0698    „Драги бане, вридан господине! 0699    Дај ти мени изун од себека, 0700    Да ја идем у авлију саћи, 0701    Да ја видим још коју дивојку.“ 0702    „ „Изун ти је, колико ти драго, 0703    Хај се фатај, гдје је теби драго, 0704    Ако ’ш липо код моје Јелице!“ “ 0705    А Златија на ноге скочила, 0706    Спаде липа у авлију Злате, 0707    Па се липа код Јеле уфати. 0708    Кад им вакат од конака дође, 0709    А подвикну банова дивојка: 0710    „Чуј, дивојке, у мојој авлији! 0711    Веш је вакат коло расипати, 0712    Па ви хајте свака својој кули, 0713    Веш је, драге, вакат од конака.“ 0714    Онда коло дивојке расуше, 0715    Одскакаше свака својој кули. 0716    А Јелица и Златија липа 0717    Обидве се по руке узеле. 0718    Јеле виче оба лацманина: 0719    „Поведите мрчу у каштелу, 0720    Од каштеле прекључајте врата 0721    Донесите кључе до менека!“ 0722    Уведоше у каштелу мрчу, 0723    А на троје јасле приградите: 0724    У једних је јечма угрухата, 0725    А у других трава дителина, 0726    А у трећих бунар вода хладна, 0727    На готове га јасле напуштали, 0728    Па нек бира, што је њему драго! 0729    Од каштеле врата притворише, 0730    А Јелици кључе додадоше: 0731    Оде Јеле уз камену кулу, 0732    А за Јелом Златија дивојка. 0733    Кад унишле у халват-одају, 0734    Злате с’ чуди у халват-одаји, 0735    Какова је по њојзи простирка: 0736    Све дувари од цакла биљура, 0737    А прострта диба и кадифа, 0738    Жао Злати дибу погазити. 0739    Попаде је Јелица дивојка, 0740    Пронесе је, па посади Злату: 0741    „Што ми жалиш дибе и кадифе?“ 0742    Па понесе мезу и трмпезу, 0743    Па Јелица подвиш стаде руке, 0744    А Златија Јели говорила: 0745    „Сједи, јањци, код колина мога!“ 0746    А Јелица не шће код колина, 0747    Него Злати сиде на колино, 0748    А у руку чашу ујагмила, 0749    Оне пију у одаји вино. 0750    Кад се Златка вина напојила, 0751    Па јој винце ошину уз лишце, 0752    А ракија оком узиграла, 0753    У Јелицу оком погледала: 0754    Пристала се Јеле пригодила, 0755    Злате Јелу клапну под вилицу, 0756    А Јелица њојзи говорила: 0757    „Та Иване, иза горе сунце, 0758    Не кидиши мом бијелом лишцу! 0759    Кад нам сутра био дан осване, 0760    Питат ће ме ћаћа у авлији, 0761    Што је мени изгрђено лишце.“ 0762    Липа Злате хаје и не хаје, 0763    Повали је преко крила свога, 0764    Цудно гриска кићену дивојку. 0765    Кад им сутра био дан освану, 0766    А оби се спремише дивојке, 0767    Па сиђоше у авлију билу, 0768    Заметнуше коло у авлији. 0769    Још се сунце није ни родило, 0770    Скупиле се све бутум дивојке, 0771    А јањочки пукоше топови, 0772    А изиђе бане у авлију. 0773    Бан подиже кићене сватове, 0774    Солдати му ата примакоше, 0775    Посиде га бане господине, 0776    Јелу своју бане довикује: 0777    „Дедер Јеле, до менека дођи!“ 0778    А до њега дошета дивојка, 0779    Бан јој даде од тавнице кључе: 0780    „Ето, Јеле, од тавнице кључи! 0781    Па ’ш ми сутра рано подранити, 0782    Ти изведи тридесет сужања, 0783    Порени их од Јањока билог 0784    А прида ме на поље зелено, 0785    Пуштат ћемо, Јеле, бедевије, 0786    Уфатити тридесет сужања 0787    Под кочије на пољу зеленом, 0788    Нек довучу нашу Оршанкињу.“ 0789    „ „Хоћу, ћаћа, немај бриге с тиме!“ “ 0790    Па бан виче Златију дивојку: 0791    „О Иване, вридан капетане! 0792    Не шали се с мојом билом кулом, 0793    Чувај моју Јелу јединицу 0794    И мојега сина Матијана!“ 0795    „ „Хоћу, бане, вридан господине! 0796    Да се дигне Хасанпаша Тиро, 0797    Да подигне сву Унђуровину, 0798    Ти се не бој кули од камена, 0799    Док Ивана чујеш капетана!“ “ 0800    „Нека, нека, милом Богу фала, 0801    Кад ја имам такога јунака!“ 0802    То бан рече, отишће путаља, 0803    Од Јањока одведе сватове. 0804    Вид’ Јелице, банове дивојке! 0805    Она Јуру виче тавничара: 0806    „Дођи, Јуре, до кола дивнога!“ 0807    А тавничар до дивојке дође, 0808    Даде њему од тавнице кључе: 0809    „Хајде, Јуре, отвори тавницу. 0810    Па изведи тридесет сужања 0811    У авлију под камену кулу, 0812    Примакни им вина и ракије, 0813    А примакни меса и погаче, 0814    Нек с’ напију сужњи невољници 0815    И нахране на нашем весељу!“ 0816    Хоће Јуре, мора послушати, 0817    Шала није господска дивојка! 0818    Од тавнице отворио врата, 0819    Он изведе сужње невољнике, 0820    Па сједоше сужаји у авлији, 0821    Примакоше им вино и ракију, 0822    Примакоше месо и погачу, 0823    А сужњи се гладни пригодили 0824    И рујнога вина ижеднили. 0825    А све Злате гледа до сужања, 0826    Позна она Ибру бајрактара, 0827    Па јој грозне сузе ударише. 0828    Јеле јој виђа сузу на образу, 0829    Па је она Злати говорила: 0830    „Чудна твога срца милостива, 0831    Господине, Иван-капетане, 0832    Кад ти мореш сузу упушћати 0833    А за сужњи у нашој авлији!“ 0834    А Златија њојзи говорила: 0835    „Давор Јеле, моје миловање! 0836    Како сузу упушћати не ћу? 0837    Какви су вам сужњи невољници, 0838    Како им је тело потавнило! 0839    Како ћете Богу џевапити?“ 0840    А Јелица Злати говорила: 0841    „Ја га за то џевапити не ћу, 0842    Ето мога родитеља бана, 0843    Нек џевапи, како њему драго!“ 0844    Кад им сунце на подне изиђе, 0845    А изиђе двоје лацманчади, 0846    Па Ибрина изведоше мрчу, 0847    Да напоје коња у авлији. 0848    Крајем Ибре мрчу проведоше, 0849    Позна Ибро мрчу великога, 0850    Па му грозне сузе полетише: 0851    „Давор мрче, моје десно крило! 0852    Зар си и ти дошо до Јањока, 0853    Ко кад с’ и ти допао невоље?“ 0854    Њему веле оба бега млада: 0855    „Мучи, Ибро, луда ниси глава, 0856    Хоће л’ чути краљеви платници! 0857    На твог, брате, мрчу гледајући, 0858    Ако Бог да и срића од Бога, 0859    Он ће наске азад учинити: 0860    Нико ј’ на њем сашо до Јањока.“ 0861    Повратише мрчу лацманини, 0862    А њимака Ибро говорио: 0863    „Лацманчади бана јањочкога! 0864    Чији с’ мрче кроз авлију вода, 0865    Чији ј’ мрче, ко ли га је јахо?“ 0866    Један мучи, а други говори: 0867    „Бајрактару будимског везира! 0868    Ово ј’ мрче Иван капетана, 0869    Прве дуке коморханског бана, 0870    Што но игра код Јелице липе.“ 0871    Оком шиба Ибро бајрактару. 0872    Када Злату виђа код Јелице, 0873    Онда Ибро бегом говорио: 0874    „Слатка браћо, оба бега млада, 0875    Тако м’ мога Бога великога! 0876    Гледајући на ону катану, 0877    ’Наког момка у Унђуру нема, 0878    Ја камо ли у нашем Будиму!“ 0879    Тако вас дан коло преиграше. 0880    У тавницу сужње затворише, 0881    Коло расу Јелица дивојка, 0882    Свака оде своме билу двору, 0883    Оде Јеле уз камену кулу, 0884    Уђош’ оби у одају билу, 0885    Понесоше мезу и трпезу, 0886    Сиде Злате за готову мезу, 0887    Веш их ноћца тавна уфатила. 0888    Јеле сиде јанда у одаји, 0889    Врло Јеле нујна и зловољна, 0890    Њојзи Злате вели у одаји: 0891    „Што си тако нујна и зловољна? 0892    Да се мене покајала ниси?“ 0893    „ „Нисам, драги, виру ти задајем. 0894    Већ је мени ништо на ум пало, 0895    Да си ми се Турчин пригодио, 0896    Кад си с’ тако присто догодио, 0897    Да ме водиш на Унђуровину.“ “ 0898    А Златија Јели говорила: 0899    „Давор Јеле, моје миловање! 0900    Вољ’ т’ одати, вољ’ ти заклонити, 0901    Вољ’ ти, драга, руком прегрлити: 0902    Ово није Иван капетане, 0903    Нег Омербег санџак-Алибега 0904    Од Будима из Унђуровине.“ 0905    Ја кад Јеле разумила ричи, 0906    Око врата скилита јој руке: 0907    „Хоћемо ли, беже, путовати?“ 0908    „ „Вира ј’, Јеле, путовања нема! 0909    Изведи ми до три сужња млада, 0910    Изведи ми Ибру бајрактара 0911    И два сина Пеште Мустајбега!“ “ 0912    А Јелица њојзи говорила: 0913    ,Не дам теби тих трију сужања, 0914    Вен ћу т’ дати све тријест сужања.“ 0915    Јеле викну тавничара свога: 0916    „Дођи ’вамо, тавничара Јуре!“ 0917    Кад јој дође тавничару Јуре, 0918    Даде њему од тавнице кључе: 0919    „Изведи ми тридесет сужања 0920    У авлију под камену кулу! 0921    А подигни тридесет солдата 0922    Под мушкети и под бајунети, 0923    Па обори гвожђе са сужања 0924    А конопце на њих мећи, Јуре!“ 0925    „ „Мучи, Јеле, будаласта главо! 0926    Ни по ноћи јоште прошло није!“ “ 0927    „Хајде, Јуре, даље не говори!“ 0928    Хоће Јуре, јер бити не море, 0929    Шала није господска дивојка: 0930    Што год рече, слушати је ваља. 0931    Оде Јуре, отвори тавницу, 0932    А изведе сужње невољнике, 0933    А подиже тридесет солдата 0934    Под мушкети и под бајунети, 0935    Оборише гвожђе са сужања, 0936    А конопце на њих пометаше. 0937    Спремише се обидви дивојке, 0938    Сашла липа до презида Јеле, 0939    Она врану спреми бедевију, 0940    Пуно хегбе насула цекина, 0941    На бетку их баци у президу, 0942    Изведоше ате дивичице, 0943    Посидоше ате у авлији, 0944    Управи Јеле врану бедевију, 0945    Искочи наприд на авлијнска врата. 0946    А за њоме Злате на мркову, 0947    А за њима тридесет сужања, 0948    Уз њих иде тридесет солдата. 0949    Кад дођоше граду до капије, 0950    Јеле виче капиџију Мату: 0951    „Излаз’, Мате, отворај капију! 0952    Да ја идем пред свог ћаћу бана.“ 0953    Позна Мате грло Јеличино, 0954    Па испаде граду на капију: 0955    „О Јелице, однили те врази! 0956    Куд ћеш с сужњи на поље зелено, 0957    Ни пола ноћи није битисало!“ 0958    „ „Дедер, Мате, отварај капију, 0959    Јере, Мате, то је брига моја!“ “ 0960    А Мате јој отворио врата, 0961    Искакаше на поље зелено. 0962    Од капије кад се откучили, 0963    Заскака се на мркову Злате, 0964    Па растави сужње и солдате, 0965    А сијну јој голотрба ћорда, 0966    Па посиче све тријест солдата, 0967    Том се чуде сужаји невољници: 0968    „Зла Ивана, сам га Бог убио, 0969    Сад ће и нас главом раставити!“ 0970    До њих Злате мрчу дотирала, 0971    Конопце им исиче на плећих, 0972    Па њихове опростила руке, 0973    Па им рече на пољу дивојка: 0974    „Бјеж’те, сужњи, уз поље зелено 0975    До Бакоње високе планине!“ 0976    Побигоше сужњи невољници, 0977    Остадосе обидви дивојке, 0978    Одјахаше ате на мераји, 0979    Разложише рујно пити вино. 0980    Оне пише два пуна сахата, 0981    Онда опет ате посидоше, 0982    Управише ате напоредо 0983    Оне јашу уз поље зелено. 0984    Кад се црном лугу прикучиле, 0985    Ту нађоше Ибру бајрактара, 0986    Гдје он сиди на мераји трави: 0987    Осто Ибро иза друштва свога, 0988    Код њег Злате мрчу уставила, 0989    Па је она Ибри говорила: 0990    „Бајрактару будимског везира! 0991    Што си осто иза друштва свога?“ 0992    „ „Господине Иван-капетане! 0993    Мене боле ноге по колиних; 0994    Јер ево седам пуних годиница 0995    Виђо сунца нисам ни мисеца 0996    Све до јуче, вридан капетане, 0997    Ја камо ли пошо по авлији, 0998    Па ви хајте, не гледајте на ме, 0999    А меника, што Бог драги дадне!“ 1000    Злате не ће да остави Ибре, 1001    Вен га за се на мркова баци, 1002    Па је она Ибри говорила: 1003    „Стисни ноне око мрче мога, 1004    Своје руке око паса мога, 1005    Јер ти не знаш наре мрчаљеве.“ 1006    Све се Ибро чуди бајрактару: 1007    „Боже драги, ко би Иван био!“ 1008    Ударише низ црне лугове. 1009    Кад су пола луга прегазили, 1010    Стигош’ сужње недома ћуприје, 1011    А Јелица Злати говорила: 1012    „Та Омербег иза горе сунце! 1013    Како ћемо на ћуприји прићи, 1014    Јер је онди Тодор харамбаша 1015    И шездесет код њега платника 1016    На ћуприји ћораве Марије.“ 1017    А Златија сними бајрактара, 1018    Па она вели сужњом невољником: 1019    „Ви полако хајте до ћуприје, 1020    Док ја идем раскрчити путе.“ 1021    Па одскака Злате на мркову, 1022    А доскака на ћуприју клету, 1023    Под њом Тодор уфати мркова: 1024    „Господине Иван-капетане! 1025    Куд Јелицу водиш дивичицу?“ 1026    А Злате му вели са мркова: 1027    „О Тодоре, однили те врази! 1028    Јесам ли ти првље говорио, 1029    Да не фаташ под катаном ата, 1030    Јер те море глава заболити, 1031    Па, Тодоре, не ћеш преболити.“ 1032    Па јој сијну голотрба ћорда, 1033    А с Тодора полетила глава, 1034    А изашло шездесет платника, 1035    Све се чуде Иван-капетану, 1036    А Златија на њих ударила, 1037    Па их тријест главом раставила, 1038    Тридесет их у Рабу скочило. 1039    Онда сужњи дошли на ћуприју, 1040    А Златија Ибру дочекала, 1041    На мрчу га опет подигнула, 1042    Све се чуди Ибро бајрактару: 1043    „Боже мио, ко б’ Омербег био, 1044    ’Ваког момка на Унђуру нема!“ 1045    А Златија сужњом говорила: 1046    „Гајрет, сужњи, ако Бога знате, 1047    Не бисмо ли у Бакоњу клету! 1048    Подравља је шест пуних сахата, 1049    А сад ће нам данак забилити.“ 1050    Они с’ јагме низ поље зелено, 1051    Кад су сужњи на по поља били, 1052    А веш зора перо помолила, 1053    Ал јањочки пукоше топови. 1054    Бан је своје подиго сватове, 1055    Бан изишо на поље зелено. 1056    Па кад чуо јањочке топове, 1057    Он се руком шину по колину: 1058    „Превара ме Иван капетане! 1059    Давор Мате, мој једини сине, 1060    То ли си ми главу изгубио!“ 1061    Па путаљу паде по перчину, 1062    А за њиме свати полетише, 1063    А осташе на пољу кочије, 1064    У кочијах Ана Оршанкиња, 1065    На кочијах два гончина млада. 1066    Ана мисли, а сама говори: 1067    „То ли мене свати оставише! 1068    Да би ишла натраг до Оршана, 1069    Корит ће ме наше Оршанкиње: 1070    ,Курво, кучко, повратко дивојко! 1071    Јесу ли те свати оставили?’ 1072    Да би ишла до Јањока била, 1073    Ако ми биде Мате погинуо, 1074    Нејмам онда ђувегије свога! 1075    Ал ја не ћу натраг до Оршана, 1076    Него идем до Јањока сићи, 1077    Ако ми буде Мате погинуо, 1078    Лако ј’ наћи другог ђувегију!“ 1079    На гончине хршум учинила: 1080    Фатише се перали канџија, 1081    Дофатише клете бедевије, 1082    Полетише уз поље зелено 1083    И стигоше бана и сватове. 1084    Кад Јањоку дошли прид капију, 1085    Нађе бане сина Матијана, 1086    Гдје му сиди у седлу алату: 1087    „Давор Мате, моје дите драго, 1088    Зар је твоја у животу глава?“ 1089    „ „Е јес’, ћаћа, милом Богу фала!“ “ 1090    „Ја што оно пукоше топови?“ 1091    „ „Е мој ћаћа, вридан господине! 1092    Превара нас Иван капетане, 1093    Одведе нам Јелицу дивојку 1094    И одведе све тријест сужања!“ “ 1095    „Нека, Мате, милом Богу фала! 1096    Кад је твоја останула глава, 1097    А Јеле ће запасти јунака!“ 1098    Бан путаљу паде по перчину, 1099    Уз јањочко поље управио, 1100    За њим Мате наметну алата, 1101    А за баном сви бутум сватови: 1102    Оде сама у Јањок дивојка. 1103    Ја кад бане на ћуприју дође, 1104    Ту он нађе Тодор-харамбашу, 1105    А на њему русе главе нејма, 1106    Мало даље тридесет платника, 1107    Ни на каком русе главе нејма, 1108    Испод моста тридесет платника, 1109    Сви пливају по Раби леденој: 1110    Томе с’ чуди бане господине, 1111    Па отишће низ Подравље клето. 1112    Док је бане дошо на ћуприју 1113    Златка у по замакла Бакоње, 1114    Па мркова устави дивојка, 1115    Она скиде крмзи аспурлију, 1116    За јелић је привеза дивојка: 1117    Вихар пуше, аспурлијом њише, 1118    Сужњи пред њом уз планину скачу, 1119    А погледа бане уз Бакоњу, 1120    Он угледа крмзи аспурлију, 1121    Сам мислио, а сам говорио: 1122    „Е тако му крста и закона! 1123    Оно ј’ сашо Хасанпаша Тиро 1124    И Бакоњу пуну испунио, 1125    Јер се вију црљени бајраци.“ 1126    Па се бане натраг повратио, 1127    Па он виче сина Матијана: 1128    „Бјеж’те, Мате, ако Бога знате, 1129    Док су наше у животу главе! 1130    Видиш оних црљених бајрака 1131    У Бакоњи, високој планини!“ 1132    Сватови се натраг повратише. 1133    Док су натраг дошли на ћуприју, 1134    Изиђе Злате врху на планину, 1135    Гдје је хунка таман на Бакоњи. 1136    А погледа Злате са мркова, 1137    Па кад виђа бана и сватове, 1138    Да побигош’ натраг до Јањока, 1139    Устави Злате сужње невољнике, 1140    Сними Ибру, а одјаха мрчу: 1141    „Одмор’те се, сужњи невољници!“ 1142    А одјаха Јеле бедевију, 1143    А снимише хегбе са атова, 1144    Повадише мезу и трмпезу, 1145    Разложише пити на планини. 1146    Ја кад су се сужњи напојили, 1147    Они усташе врху на планини, 1148    Отискоше сужњи низ планину, 1149    А дивојке ате поклопише. 1150    Јопе Злате диже бајрактара, 1151    Па сиђоше на Мухачко равно 1152    Леденоме врилу хаџијину. 1153    Туди Злате сними бајрактара, 1154    Злате вели Ибри бајрактару: 1155    „Ето т’, Ибро, сужњи невољници, 1156    Виш се, драги, не бој поћерника; 1157    А ето вам Јелице дивојке, 1158    Полако ајте уз Мухачко равно, 1159    А ја одох до везира сићи.“ 1160    Па мркову паде по перчину, 1161    Оде добар ко кад има крила; 1162    А све с’ Ибро чуди бајрактару: 1163    „Боже драги, ко б’ Омербег био!“ 1164    Кад дивојка до хајрата сиђе, 1165    До хајрата цара Сулејмана, 1166    Туди дван’ест дивојака нађе, 1167    Устави се, па им салам викну, 1168    Оне Злати салам отпримише. 1169    Њима вели Злате са мркова: 1170    „О дивојке код хајрата царског, 1171    Зива вам нане, погледајте на ме! 1172    Би ли, драге, која пошла за ме?“ 1173    А њој веле кићене дивојке: 1174    „Како б’ рекле, да би пошле за те, 1175    Кад не знамо, ко си ни окле си?“ 1176    Њима вели Златка на мркову: 1177    „Ово ј’, драге, соргуч-Омербеже 1178    Од Каниже Ахмедбеговићу.“ 1179    Па отишће мрчу великога 1180    И ускочи у град на капију, 1181    Дође кули Ибре бајрактара, 1182    Осиде мрчу у авлији мамна, 1183    Па са њега хегбе ујагмила, 1184    Па побиже у камену кулу, 1185    А сеиз Марко мрчу уфатио. 1186    Кад Златија у одају уђе, 1187    А дивојка долаф отворила, 1188    Хитро сними катанско одило, 1189    Дивојачко све обуче на се, 1190    Па она сандук у долаф убаци, 1191    Сиде липа код пенџера Злате: 1192    Кад ли јој се сужњи помолише 1193    Кроз чаршију кули од камена, 1194    И пред њима Ибро бајрактару. 1195    Оде Ибро у своју авлију 1196    И сви с њиме сужњи невољници. 1197    Кад он виђа Марка и мркова, 1198    Бога викну, Марко отпримио. 1199    Њему Ибро вели бајрактару: 1200    „Сеиз-Марко Ибре бајрактара! 1201    Ко је мрчу јахо великога?“ 1202    „ „Не знам, драги сужањ невољниче!“ “ 1203    „А мореш ли познати менека?“ 1204    „ „Не познам те, сужње невољниче!“ “ 1205    „Ово је, Марко, Ибро бајрактару! 1206    Да ја знадем барем у авлији, 1207    Ко је мене азад учинио!“ 1208    А то чује на пенџеру Злате, 1209    Па она вели са пенџера липа: 1210    „Бајрактару будимског везира! 1211    Је ли мени изун од тебека, 1212    Да ја, драги, у авлију сиђем?“ 1213    „ „Изун, друже, колико ти драго!“ “ 1214    А испаде Златка у авлију, 1215    Па полети Ибри бајрактару, 1216    У оби га пољубила руке. 1217    Па му Злате вели у авлији: 1218    „Знаш ли мене, Ибро бајрактару?“ 1219    „ „Не знам, драга, вјеру ти задајем!“ “ 1220    „Давор Ибро, вридан бајрактару! 1221    Ово ј’ Злате Ђунлагић-Алаге, 1222    Ова ј’ Злате у Јањоку била 1223    И васке је азад учинила.“ 1224    Ибро цикну ка и змија љута: 1225    „Зар је, куку, Унђур дочекао, 1226    Да дивојке иду у Ћесарску, 1227    Да чине азад сужње невољнике! 1228    Коме ’ш, Злате, Јелу поклонити?“ 1229    „ „Вира је, Ибро, иза горе сунце! 1230    Ја га дражег од тебека немам, 1231    Коме би је дражем поклонила?“ “ 1232    А Јелици Ибро говорио: 1233    „Давор Јеле бана јањочкога! 1234    Одјахала ниси бедевије: 1235    Ако не штимаш Ибре бајрактара, 1236    А ти бирај, драга, по Будиму!“ 1237    „ „Не ћу, Ибро, бољег од тебека!“ “ 1238    Па му Јеле фрци с бедевије, 1239    А сви бутум сужњи зацвилише: 1240    „Што је, Злате, нашег дуговања?“ 1241    „ „Лагахно је ваше дуговање! 1242    Хајд’ клањајте сви по два рећата, 1243    Па поклон’те бајрактару моме, 1244    Па веш није паре ни динара.“ “ 1245    Сви одоше сужњи до бунара, 1246    А уз кулу окренуше липе, 1247    А за њима Ибро бајрактару. 1248    За то чуо будимски везиру, 1249    Па на шенлук пуче из топова, 1250    Гдје му дође Ибро бајрактару. 1251    На то сиђе сва Унђуровина: 1252    Седам је се паша савијало 1253    На весеље будимском везиру, 1254    Весеље чини за пун мисец дана. 1255    Он потурчи Јелицу дивојку, 1256    А обидви нићах учинио, 1257    Па ожени бајрактара свога. 1258    Што је реко, ни слагати не ће: 1259    Он Златији шело поклонио 1260    И шездесет у њему димова, 1261    Што је Ибру азад учинила, 1262    Даде јој триста под мухуром кеса, 1263    Још Златији вели дивичици: 1264    „Реко сам, Злате, ни слагати не ћу, 1265    Ја Хатку дати са оџака свога.“ 1266    „ „Везиру, не ћу цару на мухуру! 1267    Мени твоја Хатка не трибује, 1268    Удаји је, ди је теби драго.“ “ 1269    Јопе јој триста даде маџарија, 1270    Све она узе, даде бајрактару. 1271    Тако се је Ибро оженио, 1272    Вик извио, пород изродио, 1273    Никад га Злате није прикорила, 1274    Што га ј’ липа азад учинила.